Veterinarska Ambulanta Alesaandra,Varovnička Br: 6 ,Beograd,Srbija, 011-2401-047 ,063-243-201 , 063-8736- 286

LOV I PAS

Lov kao svesna aktivnost i čovekova potreba ,star je koliko i ljudska rasa.Već samim svojim nastupom u negostoljubivoj divljini,prepunoj divljih zveri,čovek je morao,ne samo da se brine o ishrani i odevanju,već da se u prvom redu zaštiti od opasnosti koje su vrebale na svakom koraku.Pećina kao prvi čovekov dom,poslužila mu je i da likovno predstavi borbu sa zverima.Prvi lov i nije bio odlazak po meso i odelo,već pre borba za opstanak.
Pripitomljavanjem vuka,odnosno pojavom psa,lov dobija jasnu formu i cilj sa planiranim rezultatima.Već poludivlji,nedovoljno privrženi psi značajno su pomagali napadajući u čoporu,dok su prastari lovci tukli tojagama i kopljima velike zveri.
Sa razvojem orudja i evolucijom čoveka,teče i selekcija pasa-izdvajaju se za lov brži Iioštriji psi,dok staništa čoveka ostaju da čuvaju teži psi,kraćih glava sa izraženim nagonom za odbranu.Od lovačkih pasa dugim,sistematičnim radom obrazuju se lovci specijalisti-hrtovi,goniči,ptičari,jamari….a selekcijom kroz vekove,koja ni danas nije okončana-stotine rasa koje sada gajimo u čistom obliku.
Hrtovi—verovatno najstarija lovačka grupacija,ostavili su mnogo traga u dugoj kinološkoj istoriji.Slabog nosa,ali izuzetnog vida,srca I brzine,u značajnom srednjovekovnom periodu predstavljali su osnovnu pomoć lovcima na konjima.Lovili su svu dlakavu divljač,od zeca do medveda i jelena.Karakteristika hrtova je timski rad-uvek su lovili u grupama.Iako je hrtova u prošlosti bilo na desetine ili čak stotine rasa,skoro svi su lovili na sličan način.Rusko plemstvo je gajilo ove pse u zatvorenim,porodičnim linijama,tako da je svaki značajniji plemić imao i svoju“rasu”.A od te”svoje”rase još I lakši I teži varijetet.Lakši I brži psi su jurili poljem,goneći divljač,dok su lovci jahali na konjima,noseći na sedlu teže i snažnije hrtove.Tek kada bi lovina bila na vidiku,ispuštani su na teren ovi robusni lovci koji bi stizali divljač i snažnim vilicama je davili.Razume se da nije svaki lov bio uspešan,niti su hrtovi mogli da opustoše lovišta.Dovoljna je bila mala prepreka ili šumarak,pa da se izgubi dugo praćeni jelen,ili da se u hajci naidje na neku neplaniranu divljač i da cela potera zavedena npr.zecom odustane od”velikog”lova.Ovako se lovilo i na našim prostorima.Čak se u pesmi o Strahinjić Banu spominje njegov besni hrt Karaman,ali od naših hrtova nije ostalo baš ništa,čak nije sačuvan ni do skora vidjani panonski hrt,bliski srodnik madjarskog hrta.
Uz pse kao tradicionalne i nezamenljive lovčeve pomagače,svakako da treba pomenuti i ptice grabljivice-orlove i sokolove.Svuda u svetu korišćene,danas tek ponegde,kod nas se o ovim divljim saradnicima nerado govori,iako stručnjaci za sokolarenje tvrde da ovaj način lova ne ugrožava prirodu.Lov pticama nikada nije mogao biti organizovan bez pasa-hrtova i goniča,ili ptičara.Iako je naša vizija srednjovekovnog lovca-viteza sa hrtom,konjem i sokolom na ruci,mi veoma malo znamo o načinu kako se lovilo.Za ovu priliku naš sagovornik je gospodin Albin Toskan profesionalni dreser pasa(ne želi da se kaže i sokola) iz Treviza,jedan od najuspešnijih takmičara sa kontinentalnim ptičarima u Evropi.
-Važnija polovina ovog naoko čudnog para”pas-soko”je svakako pas,koji je oduvek tražio i progonio divljač,često i potpuno sam završavao lov.Ptice grabljivice koje su u lovu sudelovale u završnom delu,u novije vreme je zamenila-puška.
Ako bi se pravio sokolarski bukvar,u prvoj lekciji bi naučili da postoji niski i visoki lov.
-Za niski lov se odabiraju ptice sa kratkim krilima koje imaju veliku početnu brzinu,kao što su jastreb kokošar,kobac,soko.Sam lov bi se mogao opisati u jednoj jedinoj rečenici,iako samo posmatranje ostaje u sećanju čitavog zivota.Koristi se ptičar koji u radnom polju traži divljač.Posle markiranja i podizanja divljači,soko se ispusti sa ruke,i goni lovinu 50-100 metara što je dovoljno za okončanje lova.Ukoliko je ne bi sustigao,posle toga odustaje i vraća se lovcu,jer sokolovi u horizontalnom letu nisu naročito brzi.
-Visoki lov se odvija na velikim terenima,gde se ptica ispušta da leti i prati rad psa koji”dole”pretražuje polje.Za ovu vrstu lova se traže ptice sa dugim krilima,koje mogu dugo da lete-orlovi i sokolovi.Od pasa,za lov sitne divljači koriste se ptičari,a za lov krupne-goniči i hrtovi.Sistem saradnje je i ovde sličan.Po otkrivanju divljači,ptica se ustremljuje odozgo oštrim kljunom i kandžama.Korišćenjem velikih orlova ovako se mogu loviti vukovi i medvedi.Svakako da je saradnja psa i sokola,najvažniji element ovakvog lova,pa se u slobodnom vremenu psi uvek drže zajedno sa svojim pernatim pomagačima kako bi se oslobodili nervoze i ljubomore.Za ovakav lov se biraju staloženi psi koji ne laju i tolerišu prisustvo ptice.

Kao i svakom drugom lovu,i ovom se može prigovoriti da nije human.Medjutim,u ovom slučaju su u lovištu progonitelj i gonjeni u jednakom odnosu kao i pre hiljadu godina,i divljač ima realne šanse da pobegne kao i u svakoj drugoj situaciji u lovištu kada je napadaju grabljivice.U poredjenju sa lovačkom puškom koja jednu jarebicu ubije,a pet-šest iz jata zakači po kojim olovnim zrnom,i osudi na sigurnu smrt u narednih nekoliko dana,soko deluje kao pravo nevinašce.-kaže naš sagovornik.
Sokolari,a i veliki poznavalac ptica Albin Toskan imaju svoj moto:
U prirodi treba nastupati prirodnim sredstvima.

Jovica Golubović,kinološki sudija (Objavljeno u reviji “PAS” 1990.godine)

 

 

 
Copyright © 2007 - 2015 by Alesvet All rights reserved .Code & Seo by Zivojin