Veterinarska Ambulanta Alesaandra,Varovnička Br: 6 ,Beograd,Srbija, 011-2401-047 ,063-243-201 , 063-8736- 286

Beleške sa takmicenja lovačkih pasa u Srbiji 2005.godine  

SRBIJA-EVROPSKI CENTAR ZA "ENGLEZE"     

Nakon upravo završenih Medjunarodnih utakmica za engleske ptičare koje je u Žitoradji
organizovao nas POENTER-SETER KLUB u saradnji sa Italijanskim kinološkim savezom, proslavljeni dreser i vodič Rudy Lombardi poznat po blistavim rezultatima u svojoj karijeri sa poenterima (Asso del Vento, Cariddi del Vento, Nepal del Vento, Custer del Vento…) I seterima (Astel, Cris del VaRO, Bibo, Borg…) nije krio svoje utiske:
"Utakmice su bile dobre. Odlični tereni, dovoljno prave divljači – jarebica. Siguran sam da Srbija ima najbolje terene i uslove u Evropi  za najveća takmicenja. Što više utakmica treba preseliti  na ovakve terene.  Šteta sto na ovim utakmicama nije učestvovao Giorgio Baldoni i jos par vodiča pa da ovo bude spektakl. Ali i ovako, imalo je šta da se vidi i prepričava. Ja lično, impresioniran sam kvalitetom setera. Ovde, na tipičnim terenima za engleze mogao je da se vidi pravi učinak setera, i  posledica njegove velike brojnosti u Italiji i Evropi. Samo Italija godišnje odgaji preko 20 000 štenadi engleskog setera; od toga najmanje 500 ostane što u rukama dresera profesionalaca, što kod amatera i entuzijasta. Dovoljno je da od njih samo pet da je ekstra klase, pa je rasi obezbedjeno napredovanje.Osim toga, lovci sa ženkama neprestano love,čim neka odskače kvalitetom to je signal za nas da na nju obratimo pažnju i da joj odredimo mužjaka za parenje. Eto gomile potencijalnih radnih pasa. Inače,  stotine lovaca love sa psima koji su sinovi vrhunskih takmičarskih pasa. Tako lov, koji u Italiji traje dugo, na površinu izbacuje nove i nove talente, naše buduće takmičare. Treba imati u vidu da su i u ostalim zemljama Evrope svi značajniji psi poreklom od naših pasa.
A poenter? Žao mi je što ja kao zaljubljenik u poentere, to moram da priznam, ali poenter je u teškoj situaciji.Veoma je proredjen, godišnje se u Italiji odgaji tek oko 4000 štenadi. Kod lovaca je slabo zastupljen, znači – malo lovi, tako da se teško vrši selekcija. Nedostaje baza lovnih pasa, da nam ponudi zanimljive pse od kojih mi dreseri posle lako mozemo da stvaramo dobre galopere.

I dok slušamo najpozitivnije kritike iz usta jednog od najkompetentnijih u Evropi, da su nam tereni najbolji, a divljač – prava, dovoljno zastupljena , da treba očekivati jedno veliko otvaranje Srbije u ovoj sportsko-kinološko-lovačkoj disciplini, u "Lovačkim novinama"  nailazimo na iznenadjenje- najavljuje se "radosna vest" da počinje veštačka proizvodnja poljskih jarebica u Karakusi. A žbog čega? Nisu zadovoljni ni cenjeni stručnjaci brojnim stanjem jarebica, pa misle da će njihovim naseljavanjem biti povećan odstrel od strane "domaćih i stranih lovaca turista".Dalje čujemo da se za prvu godinu planira proizvodnja od desetak hiljada jarebica, i da se matično jato kupuje u Sloveniji, jer kod nas ne postoji mogucnost nabavke.
Da li je moguće da Srbija, koja spada u dve – tri  preostale srećne zemlje sa prirodnom populacijom jarebica, i koju zbog toga već više od 20 godina posećuju najčuveniji dreseri Evrope, a za njima i njihovi klijenti kao turisti i lovci, nema drugog načina da u odredjenim oblastima poveća prirodnu populaciju jarebica?
Kako ćemo  stati pred kinološko-lovačku Evropu, kada budu krenule priče o masovnom odgoju jarebica, ko će poverovati da uopste i imamo prirodne? Kako da naplaćujemo lov ili dresuru kada će stalno lebdeti sumnja kod turista da su pred sobom imali veštacki odgajene jarebice.
Na priče da su što se tiče ispustanja  "veštački odgajenih jarebica radi povećanja gustine postojećih lokalnih populacija – postignuti ohrabrujuci rezultati", možemo samo da dodamo da ni vodeće zemlje u tom poslu – Italija i Francuska skoro da nisu ni makle. Jednostavno, ako za ovu divnu, plemenitu pticu nema uslova za prirodno razmnožavanje i opstajanje, neće ih biti ni za"slovenačku"  (iz inkubatora). Dalje, jarebice iz volijere, tretirane antibioticima mogu da nanesu značajne štete divljim autohtonim zajednicama ukoliko borave na istim stanistima.

Da li nam je sve ovo trebalo?Da li neko zaista veruje da će po 25 eura  moci da prodaje i "slovenke- volijerke" kao prave – divlje jarebice? Imaju Italijani veštačke jarebice i u svojoj Italiji, ne moraju da zbog njih prelaze tri granice. I do sada su imali silne probleme da unesu u EU odstreljenu divljač is Srbije, jer je je ona dugo pod sumnjom da je eventualno kontaminirana osiromašenim uranijumom, ali su to podnosili jer su bili ponosni na umeće da nadmudre prave – divlje ptice i okite se perjem pravih jarebica. Hoće li se i ubuduće gnjaviti sa rigoroznim carinicima i inspektorima  na granici, ili će jednostavno prestati da dolaze, jer je i ovde divljač ispuštena u lovište kao i kod njih?
Kao i u drugim oblastima čovekove aktivnosti, i u lovstvu postoji regionalizacija. Zna se šta gde može da se održi. Ne može se Šumadija dičiti risom ili medvedom, ili Tara divljim patkama. Zna se da je intenzivnom zemljoradnjom i monokulturama Zapadna Evropa jednom zauvek izgubila odredjenu divljač, možemo reci – i jarebicu. Insekticidi, paljenje strništa i masovno naseljavanje  fazana kao neautohtone ptice, prekomeran lov, najveći su razlog proredjivanja i nestajanja ove najplemenitije lovne ptice.
Ne treba Vojvodina da bude nesrećna što nema jarebica u izobilju. Neka ih zaštiti  lovostajem, i pobrine se da otkloni uzroke njenog nestajanja. Može da bude i dalje ponosna  velikim brojem zečeva, fazana, izvanrednim srndaćima, spasavanjem droplje..
NEĆE DIVLJA JAREBICA NESTATI ! To garantuju  uprave u lovistima Žitoradje, Stiga, Natalinaca, Blaca, Leskovca, Prokuplja i mnogim drugim.

Za kraj da ispričam i lični dozivljaj: Pre petnaestak godina u vreme odrzavanja CACIT utakmica , dodje u Srbiju da prati takmičenje odgajivač grifona Dr Carlo Romanelo. Poželeo je i da lovi, pa dogovorismo sa predsednikom lovačkog društva  fazana i zeca, a doktoru se pridruži i sudija Gian
Carlo Bianchini. Šta se dalje dešavalo tesko mi je i da pričam, ali je ovoga puta to potrebno: iz obližnje fazanerije uze tadašnji predsednik pedesetak fazana  i ispusti u teren za lov, onako sto bi se reklo, da ih ima više. Iskusni lovci Italijani, pred njima apsolutni internacionalni šampion grifon Tzigane de Kerham , a naši dični fazani, nevešto lete, a mnogi i sa krnjim repovima. U početku nisu  hteli ni da pucaju, ali onda rekoše: "Bolje da ih odstrelimo, nego da mame lisice". Nakon lova niko ništa ne priča, stvar su nekako "izvadili" zečevi, a kad smo se sreli nakon nekog vremena u Italiji, pred svima me upita Bianchini:"Da li su vam i jarebice iz volijere?".
A moju ću priču zavrsiti zgodom vezanom za gospodina Lina Kodelu iz Umaga koji je sa Erminiem Juriševićem godinama organizovao takmičenja pasa u Istri. Na terene su naseljavali jarebice pa ih je bilo u velikom broju. Na tim utakmicama je učestvovalo na stotine pasa, posmatrači iz čitave Evrope u najmodernijim automobilima, a večernja atmosfera u hotelima je ličila na karneval, pa smo im mi iz Srbije čak pomalo i zavideli. Linu sam ponudio saradnju, a on mi je spremno odgovorio:"Može, prodajte nam trčke iz prirode. Imamo strucnjake sa mrežama, samo recite kada". Nije se šalio veliki stručnjak, samo je to i nedostajalo velikom kinoloskom centru. Kasnije mi je pisao povodom neke izložbe, a na kraju umesto pozdrava:"Ima li novosti o trčkama iz prirode?"


Jovica Golubović, int.kin.sudija

 

 
limundo
Copyright © 2007 - 2015 by Alesvet All rights reserved .Code & Seo by Zivojin